Iako smo često skloni da probleme na koži kod dece rešavamo na svoju ruku, postoje određeni simptomi koji jasno ukazuju kada je krajnje vreme da dete odvedemo kod dermatologa. Sada ćemo vam ukazati na najčešća kožna oboljenja kod dece i najvažnije, kako da na vreme prepoznate simpotome i sprečite širenje bolesti.
Od samog rođenja, pa sve do tinejdžerskih godina i punoletsva, deca su sklona različitim problemima sa kožom. Nekada je u pitanju samo bezazleni osip koji brzo prolazi, dok u drugim slučajevima, postoje ozbiljna stanja koja zahtevaju dugotrajno lečenje.
Ko je dermatolog?
Uloga dermatologa jeste da nakon detaljnog pregleda utvrdi dijagnozu i preporuči adekvatnu terapiju. Pregled je bezbolan, ne zahteva nikakvu pripremu pacijenta i traje do 30 minuta. Obavlja se golim okom ili lupom, a najčešće dermatoskopom.
U zavisnosti od simptoma, dermatolog će pregledati kožu, sluzokožu, nokte, kosu i posavetovati nas koje mere treba da preduzmemo kako bismo sprečili dalje širenje bolesti i izlečili je u potpunosti. Uzroci kožnih bolesti kod dece mogu biti alergije, bakterije, gljivice i virusi.
Za specijalistički pregled kod dermatologa u državnim bolnicama potreban nam je uput lekara opšte prakse, odnosno, pedijatra kod kojeg se dete leči. Za posetu dermatolozima koji rade privatno uput nam neće trebati, ali moramo biti spremni da platimo kako cenu pregleda, tako i kontrolne preglede i terapiju. Ipak, najvažnije je izabrati stručnog lekara koji će znati da prepozna o kojem oboljenju je reč, jer samo će pravilna dijagnoza biti put do izlečenja.
Dermatolozi pokrivaju široko polje oboljenja na koži. Od ekcema, psorijaze, akni, alergija na koži, bolesti kose i noktiju, pigmentacije, pa do infektivnih bolesti kao što su herpesi, bradavice, bakterijske infekcije, različite benigne i maligne promene.
Ovo su neka od najčešćih oboljenja kože kod dece svih uzrasta koja neretko zahtevaju specijalistički pregled dermatologa.
Pelenski dermatitis
Osip od pelena ili pelenski dermatitis veoma se često javlja već prvih dana od rođenja deteta. Može se pojavljivati sporadično, u blažim ili težim oblicima sve dok dete nosi pelene. Čak oko 70 odsto dece ima ovo oboljenje tokom nošenja pelena. Uzroci su brojni, a najčešći je taj da koža postaje iritirana zbog određenih produkata iz stolice ili mokraće. Takođe, pelene koje stavljamo detetu, vlažne maramice koje koristimo, mogu dovesti do blažeg ili jačeg crvenila i ojeda, kao i tačkastog osipa. U težim slučajevima i ako upala potraje, mogu se javiti ranice i gnojni plikovi, koža počinje da se suši i ljušti i postaje veoma bolna.
U nekim slučajevima biće dovoljno promeniti jednokratne pelene ili ih potpuno izbaciti i koristiti samo pamučne i ne koristiti vlažne maramice, već isključivo tufere i običnu vodu za pranje deteta. Ukoliko simptomi ne jenjavaju, veoma je važno da dete na vreme odvedemo kod dermatologa kako bismo sprečili dalji razvoj bolesti, a to će svakako preporučiti pedijatar.
Dermatolog će odrediti dijagnozu i dati terapiju najčešće samim pregledom, ali po potrebi, uzimaju se brisevi za bakterijsko i gljivično ispitivanje. Terapija će najčešće podrazumevati pranje mlakom vodom, često menjanje pelena i održavanje pelenske regije što suvljom. Uključuje se koriščenje antibiotskih ili antimikotskih masti, krema sa pantenolom i cinkom. Kod jačih upala prepisuju se i blage kreme na bazi kortikosteroida.
Atopijski dermatitis (dečji ekcem)
Jedno od najčešćih kožnih oboljenja kod dece svakako je ekcem, odnosno atopijski dermatitis. Više od 20 odsto dece ima neki oblik ove bolesti koja se najčešće javlja tokom prve godine života, često već nakon trećeg meseca. U 80 odsto slučajeva ekcemi će se javiti kod dece do pete godine, nakon čega je sve manja verovatnoća.
Najčešći „krivac“ za pojavu dermatitisa je genetika, ali uzroci se kriju i u imunom sistemu deteta, kao i u različitim uticajima životne sredine. Simptomi su izraženo crvenilo, najpre na obrazima, pa potom sa spoljne strane potkolenica, podlaktica i na šakama. Koža počinje da se ljušti i svrbi, stvaraju se rane.
Već sa prvim naznakama ekcema potebno je obaviti dermatološki pregled, jer širenje oboljenja može biti veoma opasno. U nekim slučajevima, ekcemi mogu zahvatiti i čitavo telo, a tada je neophodno i bolničko lečenje. Oko 60 odsto dece koja imaju atopijski dermatits, boluju i od alergijske astme, ali i drugih respiratornih oboljenja.
Lečenje ekcema nije nimalo jednostavno i može dugo da traje. Terapija će najpre zahtevati adekvatnu negu kože kupkama i kremama koje sadrže 5 do 10% uree, uvodi se hipoalergena dijeta, bez belanaca, mleka, soje, kikirikija u ishrani. Odstranjuju se određeni faktori koji bi mogli dovesti do širenja ekcema, a to može biti vunena odeća, dugo kupanje deteta, korišćenje sapuna… Uključuju se lokalni kortikosteroidi u obliku kreme ili masti, a koji najčešće brzo smiruju crvenilo i upale na koži. Koriste se obloge na bazi fiziološkog rastvora, a u akutnim slučajevima i preparati na bazi katrana, kao i antihistaminici i fototerapija koja daje odlične rezultate.
Atopijski dermatits je bolest koja zahteva stalno praćenje. Čak i kada se izleči i nestane tokom detinjstva, tokom puberteta se ponovo javlja kod 60 do 80 odsto pacijenata.
Pubertetske bubuljice
Već oko desete godine mogu se javiti prve bubuljice kod dece. Najčešće su na licu, ali i na vratu, leđima, ramenima. Javljaju se u vidu mitisera, belih ili crvenih bubuljica, ali i u vidu cističnih akni i gnojnih bubuljica. Ionako osetljiva koža kod tinejdžera, postaje još više iritirana usled različitih nečistoća koje se na njoj nakupljaju i viška masti koje lojne žlezde pojačano luče usled burnih hormosnkih promena.
Pratioci su svrab, otoci na licu, pa sve do ožiljaka i fleka koji ostaju nakon što akne prođu. Iako je nekada dovoljno koristiti blage kreme i kiseline za lice, a rešenje za crvenilo od akni može se kriti u prirodnim lekovima, neretko je potrebno posetiti dermatologa. On će utvrditi da li je reč o bakterisjkoj infekciji kože, a tada će biti potrebno uključiti antibiotike, poput klindamicina, dovicina, doksiciklina. Oni se koriste u vidu krema ili masti, a nekada će dermatolog prepisati i antibiotike za oralnu upotrebu.
Virusne bradavice
Ovo virusno oboljenje najčešće se javlja kod dece školskog uzrasta. Pojavljuju se na licu, vratu i po koži kapaka, a izaziva ih virus molloscum contagiosum. Vrlo lako i brzo se prenose i to najčešće kontaktom sa zaraženim predmetima, garderobom, igračkama za decu , a češanjem se lako šire i na ostale delove tela. Lako se prepoznaju i reč je o žućkasto-belim čvorićima sa udubljenjem na vrhu. Na sreću, bradavice su najčešće bezbolne.
Dermatolog će lako postaviti dijagnozu zbog promena na koži karakterističnih upravo za virusne bradavice. Najčešće se primenjujeterapija tečnim azotom, a u nekim slučajevima bradavice se mogu povući i same od sebe u periodu od pola godine do godinu dana. Ipak, zbog njihovog brzog širenja, često se pacijentima savetuje da ih uklone. Uklanjanje se radi u lokalnoj anesteziji, bezbolno je i ne ostavlja ožiljke.
Impetigo
Javlja se kod dece bez obzira na uzrast, ali su sklonija ona koja već imaju ekcem. Reč je o zaraznom oboljenju koje uzrokuju stafilokoke ili streptokoke, a manifestuje se u vidu crvenih ranica ma licu, oko nosa i usana. Te rane pucaju, svrbe i nastaju žute kraste. Ukoliko ovo primetite kod deteta, što pre ga odevdite kod dermatologa.
Najčešće, antibiotska mast biće dovoljna da zaleči impetigo. Biće neophodno i isključivanje deteta iz kolektiva do potpunog izlečenja, ukoliko ide u vrtić ili školu. Takođe, dete treba da ima svoj sapun i peškir, zbog sprečavanja širenja zaraze među ukućanima. Poseban oprez zahteva se u lečenju stafilokoknog impetiga kod male dece. U takvim slučajevima moguće su ozbiljne komplikacije, poput stafilokoknog sindroma oparene kože.
Koprivnjača
Ovde je reč o alergijskoj reakciji na koži. Kod dece koja imaju koprivnjaču iliti urtikariju javljaju se crveni pečati, nalik onima kada nas ožari kopriva. Nepravilnog su oblika, različite veličine i malo iznad nivoa kože, a prati ih svrab i bol.
Javlja se najčešće kada dete kroz hranu, piće ili lekove unese u organizam neki od alergena, a tada imuni sistem oslobađa histamin. Histamin dovodi do veće propustljivosti krvnih sudova zbog čega dolazi do otoka kože. Najčešći alergeni su veštačke boje i zaslađivači, konzervansi, jaja, riba, orašasti plodovi. Usled jakog svraba dete će se češati, a to može dovesti i do stvaranja rana i povreda na koži.
Ukoliko se koprivnjača javi više od jednom, neophodno je posetiti dermatologa ili alergologa. Kod određenog broja dece javiće se i problemi sa disanjem, osećaj zadebljalog jezika, i u tim slučajevima biće potrebno detaljno ispitivanje uzročnika bolesti. Lečenje će se najčešće sastojati u izbacivanju određenih namirnica iz ishrane i uvode se antihistaminici. Hronična koprivnjača može potrajati mesecima ili godinama.
Različite gljivične infekcije
Infekcije uzrokovane gljivicama mogu zahvatiti kako kožu, tako i kosu i nokte. Najčešći izazivači su kandida i različiti dermatofiti, a infekcije mogu biti površinske ili da prodiru dublje u kožu. Uzroci mogu biti brojni, topolota, vlaga, nošenje sintetičke odeće, gumenih čizama, tesne obuće. Infekcija počinje kao crveno žarište i sve se više širi po telu, a javlja se svrab, gnojenje kože, pa i opadanje dlake.
Dermatolog će postaviti dijagnozu, najčešće nakon uzimanja briseva i pregleda pod lupom. U zavisnosti od uzrasta deteta, terapija uključuje lekove, ali je važno naglasiti da je prevencija najvažnija.
Kao što vidimo, oboljenja dečije kože mogu biti različita. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma kod svog deteta, posebno ako je reč o maloj deci, što pre posetite dermatologa. Pravovremena dijagnoza i terapija daće rezultate i najvažnije, sprečićete da vaše dete trpi svrab i bol koju su, na žalost, pratioci svih ovih bolesti.