Jedna od najvažnijih veština koje dete može da razvije u toku odrastanja jeste sposobnost da izrazi svoje mišljenje i stavove.
Ona ne samo da doprinosi zdravom samopouzdanju, već i oblikuje dete u osobu koja zna da se zauzme za sebe, poštuje tuđe mišljenje i gradi kvalitetne odnose.
U nastavku teksta otkrivamo načine kako možete podstaći dete da razvije ovu dragocenu veštinu.
Kreiranje sigurnog i podsticajnog okruženja
Dete će svoje misli izražavati samo ako se oseća bezbedno i prihvaćeno. Okruženje puno podrške, ljubavi i uvažavanja je temelj za slobodno izražavanje stavova. Kada dete zna da neće biti osuđeno, ismejano ili ignorisano, lakše se otvara i deli svoje mišljenje.
Praktičan primer toga može biti zajednička organizacija događaja. Ako dete učestvuje u izboru kakav će da bude prostor za proslavu rođendana, roditelji mu daju signal da je njegovo mišljenje važno. Na taj način dete shvata da se njegov glas računa i da ima pravo da utiče na odluke koje se tiču njega samog. Ovakva praksa može se primeniti i u svakodnevnim situacijama – izbor odeće, hrane ili aktivnosti.
Roditelji bi trebalo da pokažu aktivno slušanje – da zaista obrate pažnju na ono što dete govori, bez prekidanja i kritike. Kada dete vidi da su njegovi stavovi vredni pažnje, oseća veću sigurnost da ih ponovo izrazi. Osećaj da se glas deteta uvažava u porodici kasnije se prenosi i na školu, prijateljstva i šire društvo.
Najvažnije je izbeći nametanje odluka i rešenja. Deca ne uče da razmišljaju kritički ako im se sve servira unapred. Umesto toga, važno je postavljati pitanja i podsticati ih da sami dođu do odgovora, čime se razvija i njihovo samopouzdanje i samostalnost.
Postavljajte pitanja i slušajte odgovore
Kada roditelji ili vaspitači postavljaju pitanja, to detetu šalje poruku da je njegovo mišljenje važno i da je vredno razmišljanja. Umesto da mu daju gotova rešenja, bolje je postavljati otvorena pitanja poput: „Šta ti misliš o tome?“, „Kako bi ti to rešio?“ ili „Zašto ti je to važno?“.
Otvorena pitanja razvijaju kritičko mišljenje i omogućavaju detetu da uđe u dublji proces promišljanja. Deca se tada ne uče samo da ponove ono što čuju od drugih, već da argumentuju i objašnjavaju sopstveni stav. Ovo je dragocena veština koja im kasnije pomaže u obrazovanju, poslu i međuljudskim odnosima.
Međutim, nije dovoljno samo postaviti pitanje – jednako važno je aktivno slušanje. To znači da roditelj gleda dete u oči, klima glavom, povremeno postavlja potpitanja i pokazuje da je fokusiran na razgovor. Ako dete primeti da ga roditelj sluša površno, povlači se i prestaje da deli svoje misli.
Ohrabrujte kroz svakodnevne aktivnosti
Najbolji način da dete razvija samopouzdanje u izražavanju jeste da se to vežba u svakodnevnim, jednostavnim situacijama. Na primer, roditelji mogu pitati dete šta želi da doručkuje, koju igru bi volelo da igra ili koji film da zajedno pogledaju.
Svaka od ovih odluka, koliko god sitna delovala, ima ogroman značaj. Ona detetu poručuje da njegov glas nešto znači i da se računa. Time dete stiče naviku da izražava mišljenje i da se ne povlači kada se od njega traži stav.
Pored odluka u kući, roditelji mogu koristiti i zajedničke aktivnosti van doma. Šetnja, odlazak u park ili kupovina su idealne prilike da dete govori o svojim željama, osećanjima i utiscima. Naravno, važno je pronaći ravnotežu. Ako roditelji uvek slede želje deteta, ono može razviti osećaj da je sve podređeno njemu. Ključ je u tome da dete shvati da se njegovo mišljenje poštuje, ali i da postoje situacije kada je potrebno napraviti kompromis.
Pohvalite trud, a ne samo rezultat
Deca će se mnogo lakše usuditi da izraze mišljenje ako znaju da ih čeka pozitivna reakcija i podrška. Pohvala ne mora da se odnosi samo na sam stav, već i na sam čin izražavanja.
Takođe, deca uče kroz modele ponašanja. Ako roditelji u razgovoru izražavaju sopstvene stavove na miran i argumentovan način, dete usvaja isti obrazac. Kada vidi da odrasli otvoreno govore šta misle, lakše se i samo odlučuje da učini isto.
Važno je izbegavati ismevanje ili potcenjivanje dečijih ideja, ma koliko one delovale nerealno. Umesto toga, korisno je pitati dete da dodatno objasni ili razradi svoj stav. Time mu se pokazuje da se njegova ideja uzima ozbiljno, što podstiče dalji razvoj sigurnosti u izražavanju.
Naučite dete da poštuje tuđe mišljenje
Izražavanje sopstvenog stava ne znači ignorisanje tuđih. Prava veština leži u tome da dete nauči da iznese svoj stav, ali i da uvaži tuđe mišljenje. Ovo se uči od najranijeg uzrasta kroz igru i razgovor.
Roditelji mogu davati i lične primere. Kada dete vidi da i mama i tata umeju da neslaganje reše razgovorom, a ne povišenim tonom, razume da je moguće ostati smiren i u isto vreme izraziti sopstveni stav. Ova lekcija je ključna za zdrave međuljudske odnose kasnije u životu.
Važno je učiti dete da postoji razlika između izražavanja mišljenja i nametanja mišljenja. Kada dete nauči da sasluša drugoga i pokaže razumevanje, gradi empatiju i postaje osoba koja zna kako da vodi dijalog, a ne raspravu.
Podsticanje deteta da izražava svoje mišljenje i stavove jedan je od najlepših poklona koje roditelj može da pruži. Sigurno okruženje, otvorena pitanja, svakodnevne prilike za odlučivanje, pohvala truda i učenje međusobnog poštovanja predstavljaju osnovu ovog procesa. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.