Kada dete krene u školu, radni kutak postaje jedan od najvažnijih delova njegove sobe. Tu se rade domaći zadaci, čita, piše, koristi računar, pripremaju kontrolni zadaci i provodi sve više vremena kako školske obaveze postaju zahtevnije. Zbog toga nije dovoljno postaviti bilo koji sto i stolicu u slobodan ugao sobe. Prostor za učenje treba da bude funkcionalan, prijatan i prilagođen uzrastu, visini i svakodnevnim navikama deteta.
Ergonomija je posebno važna jer deca tokom osnovne, a naročito srednje škole, mogu provoditi nekoliko sati dnevno sedeći. Nepravilna visina stola, neudobna stolica, loše osvetljenje ili nepravilno postavljen monitor mogu doprineti zamoru, bolovima u vratu i leđima, ali i slabijoj koncentraciji. Dobro uređen radni kutak, sa druge strane, može detetu olakšati učenje i pomoći mu da razvije bolju rutinu.
Radni sto i stolica kao osnova kvalitetnog prostora za učenje
Prvi korak pri uređenju radnog kutka jeste izbor odgovarajućeg stola i stolice. Iako se kancelarijski nameštaj najčešće povezuje sa poslovnim prostorima, mnogi principi koji se primenjuju pri njegovom izboru jednako su korisni i kada se uređuje mesto za učenje kod kuće. Stabilna radna površina, pravilna visina, dovoljno prostora za noge i stolica koja pruža odgovarajuću podršku važni su i odraslima i deci.
Radni sto ne bi trebalo da bude ni previsok ni prenizak. Kada dete sedi, podlaktice bi trebalo prirodno da se oslanjaju na površinu stola bez podizanja ramena. Ako su ramena stalno podignuta, sto je verovatno previsok. Ako se dete naginje napred i spušta telo ka radnoj površini, moguće je da je sto prenizak.
Kod mlađe dece veoma praktično rešenje može biti sto podesiv po visini. Takav model se lakše prilagođava rastu deteta i može se koristiti više godina. Za starije osnovce i srednjoškolce važna je i širina radne površine, posebno ako se istovremeno koriste knjige, sveske, laptop ili monitor.
Stolica bi trebalo da omogući stabilno sedenje i oslonac za leđa. Idealno je da stopala budu oslonjena o pod. Ako dete još ne može da dohvati pod, može se koristiti oslonac za stopala.
Kako pravilno podesiti radnu stolicu
Dobra radna stolica ne mora nužno biti veliki ili skup model. Mnogo je važnije da se može prilagoditi detetu i njegovoj visini. Sedište bi trebalo da bude dovoljno duboko da dete sedi stabilno, ali ne toliko duboko da mu ivica stolice pritiska zadnju stranu kolena.
Leđa treba da budu oslonjena na naslon, posebno donji deo kičme. Ako stolica ima podešavanje visine, potrebno je podesiti je tako da dete može da sedi sa kolenima približno pod pravim uglom.
Nasloni za ruke mogu biti korisni ako su pravilno postavljeni, ali ne bi trebalo da teraju dete da podiže ramena. Kod nekih stolova nasloni mogu smetati približavanju stolice radnoj površini, pa je važno proveriti kako se sto i stolica uklapaju kao celina.
Kod mlađih školaraca često se dešava da tokom učenja menjaju položaj, podvlače noge ili sede na ivici stolice. Povremeno menjanje položaja nije problem, ali je važno da osnovni položaj sedenja bude udoban i stabilan.
Prava visina i veličina radnog stola
Veličina radnog stola zavisi od prostora kojim porodica raspolaže, ali i od uzrasta deteta. Za mlađeg osnovca obično je dovoljno mesto za svesku, knjigu, pernicu i stonu lampu. Kako dete raste, povećava se i broj stvari koje koristi tokom učenja.
Srednjoškolcima je često potrebna znatno veća radna površina. Udžbenici, skripte, laptop, dodatni monitor i drugi školski materijali mogu brzo zauzeti ceo sto. Zbog toga je dobro birati model koji ostavlja dovoljno prostora za slobodno pisanje.
Važan je i prostor ispod stola. Fioke i ormarići mogu biti praktični, ali ne bi trebalo da ograničavaju položaj nogu. Dete mora imati dovoljno mesta da prirodno pomera noge i promeni položaj tokom rada.
Ako prostor dozvoljava, praktični su stolovi sa dodatnim fiokama ili mobilnim kontejnerom koji se može pomerati. Tako školski pribor ostaje blizu, a radna površina može biti urednija.
Gde postaviti radni kutak u dečjoj sobi
Položaj stola u sobi može imati veliki uticaj na udobnost i koncentraciju. Ako je moguće, radni sto treba postaviti u blizini prozora kako bi dete tokom dana koristilo prirodnu svetlost.
Ipak, nije idealno da sunce direktno pada na ekran računara jer može izazvati odsjaj. Kod dece koja pišu desnom rukom poželjno je da prirodna svetlost dolazi sa leve strane, dok je kod levorukih bolje da dolazi sa desne.
Radni kutak bi trebalo odvojiti od prostora koji služi prvenstveno za igru i zabavu. To ne mora značiti fizičku pregradu, ali je korisno da dete jasno prepoznaje deo sobe namenjen školskim obavezama.
Televizor, igračke, konzole i drugi izvori ometanja ne bi trebalo da budu neposredno ispred radnog stola. Što je prostor jednostavniji i pregledniji, lakše je zadržati pažnju na zadatku.
Osvetljenje koje ne zamara oči
Prirodna svetlost je najbolja tokom dana, ali je kvalitetna stona lampa neophodna tokom večernjih sati i oblačnih dana. Svetlo treba da ravnomerno osvetljava radnu površinu bez jakih senki i odsjaja.
Položaj lampe zavisi i od toga kojom rukom dete piše. Kod desnorukog deteta lampa se obično postavlja sa leve strane kako ruka ne bi stvarala senku preko sveske. Kod levorukog deteta princip je obrnut.
Svetlo u prostoriji ne bi trebalo potpuno ugasiti dok dete radi za računarom. Veliki kontrast između svetlog ekrana i tamne sobe može povećati zamor očiju.
Dobro je povremeno napraviti i vizuelnu pauzu. Nakon dužeg gledanja u knjigu ili ekran, dete može nekoliko trenutaka gledati u daljinu i tako odmoriti oči.
Kako pravilno postaviti računar i monitor
Računari su postali sastavni deo školovanja, posebno kod starijih učenika. Zato radni kutak više nije samo mesto za knjige i sveske, već često i mali digitalni radni prostor.
Ako dete koristi monitor, njegov gornji deo bi trebalo da bude približno u visini očiju ili malo niže. Monitor ne bi trebalo postavljati sa strane jer dete tada stalno okreće glavu.
Preporučljivo je da ekran bude dovoljno udaljen od lica, približno na dužinu ispružene ruke, mada tačna udaljenost zavisi od veličine monitora.
Kod laptopa postoji poseban problem jer su tastatura i ekran povezani. Ako se laptop koristi satima, dete često spušta glavu prema ekranu. Jedno od praktičnih rešenja je postavljanje laptopa na stalak i korišćenje posebne tastature i miša.
Miš i tastatura treba da budu dovoljno blizu da dete ne mora stalno pružati ruke napred.
Organizacija stola utiče i na koncentraciju
Prenatrpan radni sto može otežati koncentraciju. Ako dete pre početka svakog zadatka mora da pomera igračke, papire, kablove i knjige, sam početak učenja postaje komplikovaniji nego što bi trebalo.
Najčešće korišćeni predmeti treba da budu lako dostupni. Olovke, bojice, lenjiri i drugi pribor mogu se držati u manjim organizatorima. Knjige koje dete trenutno koristi mogu biti na polici pored stola.
Fioke su korisne za predmete koji nisu potrebni svakog trenutka. Dobro je i uvesti jednostavno pravilo da se nakon učenja radna površina vrati u osnovno, uredno stanje.
Kod srednjoškolaca mogu biti praktične zidne police, tabla za beleške ili jednostavan planer iznad stola. Važno je, ipak, ne preterivati sa dekoracijom jer veliki broj vizuelnih detalja takođe može odvlačiti pažnju.
Ergonomija ne znači da dete treba stalno da sedi
Čak ni najbolja stolica ne može da učini višesatno neprekidno sedenje idealnim. Deci je potrebno kretanje, a pauze tokom učenja mogu imati pozitivan efekat i na koncentraciju.
Dobro je da dete nakon određenog vremena ustane, protegne se, prošeta po sobi ili ode po vodu. Kod mlađih školaraca pauze mogu biti češće jer je njihova sposobnost održavanja pažnje drugačija nego kod srednjoškolaca.
Roditelji često više pažnje posvećuju tome koliko dugo dete uči nego na koji način uči. Međutim, dva sata neprekidnog sedenja ne moraju biti efikasnija od nekoliko kraćih perioda koncentrisanog rada između kojih postoje kratke pauze.
Promena položaja tokom dana je normalna i poželjna. Cilj ergonomskog radnog kutka nije da dete sedi potpuno nepomično, već da mu omogući što prirodniji položaj dok sedi.
Radne navike se razvijaju zajedno sa uređenjem prostora
Dobro uređen prostor može biti velika pomoć, ali sam po sebi nije dovoljan. Važne su i radne navike koje dete postepeno razvija tokom školovanja. Kada postoji određeno mesto za domaće zadatke i učenje, lakše je uspostaviti rutinu i odvojiti vreme za obaveze od vremena za igru i odmor.
Kod mlađih osnovaca roditelji mogu pomoći tako što će zajedno sa detetom napraviti jednostavnu rutinu: raspakivanje knjiga, priprema potrebnog pribora, rad na zadacima i sređivanje stola nakon završetka.
Kako dete postaje starije, trebalo bi da sve više samostalno organizuje svoj radni prostor. Srednjoškolcima može pomoći planer, raspored obaveza ili tabla sa rokovima za kontrolne zadatke i projekte.
Važno je izbegavati stvaranje utiska da radni kutak predstavlja mesto kazne ili obaveze. Ako dete učestvuje u njegovom uređivanju, bira deo dekoracije ili organizaciju pribora, veća je verovatnoća da će prostor doživljavati kao svoj i prijatan.
Radni kutak treba da raste zajedno sa detetom
Jednom uređen radni prostor ne mora ostati isti tokom celog školovanja. Dete raste, menja se njegova visina, povećava se broj školskih obaveza, a menjaju se i uređaji koje koristi.
Zato je korisno povremeno proveriti da li mu visina stola i stolice i dalje odgovara. Ono što je bilo idealno u prvom ili drugom razredu verovatno neće biti dovoljno nekoliko godina kasnije.
Praktičan izbor predstavljaju podesivi stolovi i stolice, modularne police i elementi koji se lako mogu premeštati. Tako se radni prostor može prilagođavati bez potpunog renoviranja dečje sobe.
Dobro osmišljen ergonomski kutak predstavlja spoj odgovarajućeg stola, udobne stolice, kvalitetnog osvetljenja, pravilno postavljenog računara i dobre organizacije. Kada se tome dodaju redovne pauze i postepeno razvijanje samostalnosti, dete dobija prostor koji mu može služiti od prvih školskih zadataka pa sve do srednje škole.
Cilj nije napraviti savršeno uređenu sobu, već stvoriti mesto na kojem dete može udobno da sedi, lakše se koncentriše i organizovanije izvršava školske obaveze. Upravo takav prostor može biti mala, ali važna podrška učenju i svakodnevnom razvoju.