Piše: Marija Huber, škola jezika Letitflow.rs
Živimo u vremenu u kome postoji ogromno tržište usmereno na potrebe dece, odnosno roditelja. Ponuda dodatnih, vannastavnih aktivnosti je veća nego ikada. Danas su deci dostupne razne školice u kojima se mogu razvijati njihove veštine, moždane vijuge, motorika i slično. Roditeljima su dostupni različiti sadržaji, te u strahu da deca nešto ne propuste, upisuju ih na raznovrsne dodatne aktivnosti. U toj želji i nameri da svojoj deci obezbede što perspektivniju budućnost, roditelji dece koja idu u vrtić, često su u potrazi za školom engleskog jezika iz straha da dete slučajno ne zakasni sa učenjem jezika. Ovakva potreba i strah roditelja je opravdan ukoliko uzmemo u obzir najbolje roditeljske namere.
Kada dete treba da počne da uči strani jezik?
Kada je u pitanju učenje stranog jezika, roditelji ne moraju žuriti da upišu dete na engleski jezik u što ranijem uzrastu. Poželjno je da dete počne da uči jezik što pre, ali zapravo, nije neophodno krenuti pre šeste ili sedme godine. Poznato je da postoje škole u koje je moguće upisati bebu od samo nekoliko meseci na kurs engleskog jezika. To najčešće čine roditelji koji imaju finansijske mogućnosti da ove kurseve priušte svojoj deci što ranije. Ovo ne treba da stvara pritisak onim roditeljima koji nisu u mogućnosti da ovo priušte svojoj deci. Ukoliko je dete talentovano za učenje jezika, taj talenat neće nestati do momenta kada ono počne da uči strani jezik. U slučaju da nije posebno nadareno za učenje stranih jezika, i tada je sasvim u redu da krene sa učenjem oko šeste ili sedme godine, jer će čak i to dete veoma lepo napredovati u narednih nekoliko godina, jer deca u tom uzrastu prirodno i sa lakoćom usvajaju jezike.
Kako odabrati školu stranih jezika?
Gotovo svi vrtići imaju u ponudi časove engleskog jezika. Mesečna suma koju je potrebno izdvojiti je, zbog velikog broja dece koja se prijave za učenje, dosta niža nego u privatnim školama, a roditeljima to odgovara, jer je u okviru vremena koje dete provede u vrtiću, te ne zahteva njihov dodatan angažman. Kada me pitaju u koju i kakvu školu da upišu dete u slučaju da nemaju opciju da upišu dete u vrtić, moj stav je da je najbolje da potraže privatnu školu u svom kraju, u kojoj rade stručna lica, odnosno profesori engleskog jezika, kako im odvođenje deteta ne bi oduzimalo previše vremena, i da bi dete za nekoliko godina moglo samo da odlazi na časove u tu školu. Roditelji se u početku odlučuju za poznatije škole i spremni su da decu voze na časove, odvajajući po nekoliko sati nedeljno za ovu dodatnu aktivnost deteta. Međutim, ubrzo uviđaju da je količina vremena koje odvajaju ogromna, a učenje stranog jezika traje godinama, kroz celu osnovnu i srednju školu. Mnogi roditelji se „potroše“ u ranoj fazi roditeljstva razvozeći decu, nekad i na potpuno drugi kraj grada, te kasnije, kada deca uđu u pubertet i kada im je potrebno najviše snage i strpljenja sa decom, počnu da posustaju, jer su već prilično „izgoreli“.
Česta greška roditelja je što nakon samo nekoliko časova već očekuju rezultate. Naučno je dokazano da deca koriste onaj vokabular kome su bili izloženi godinu dana ranije. Stoga je više nego neophodno da deci damo vremena koliko god im je potrebno da usvoje jezik, a samo reprodukovanje znanja će doći spontano i naknadno. Nestrpljivi roditelji imaju potrebu da decu nasumično ispituju šta su radili na časovima, nemajući uvid u sam program, pa se dešava da negativno reaguju, jer dete ne pokazuje znanje koje je u skladu sa njihovim očekivanjima. Ukoliko dete primeti negativnu reakciju roditelja, to na njega može delovati obeshrabrujuće i destimulišuće.
Najbolje je da se roditelji kod profesora raspitaju o napretku deteta, kao i o samom programu.
Ukoliko žele sami da provere napredak – mogu, ali strogo prateći program škole.
Ako dete već ide u školu, ocena koju ima i mišljenje predmetnog nastavnika će, takođe, ukazati na to koliko je dete zaista napredovalo učeći jezik u privatnoj školi.
Gradivo se u prva tri razreda ne prelazi prebrzo, dosta se ponavlja, kako iz gramatike tako i vokabulara. U trećem razredu kreće ocenjivanje pisanja. Nastavnik može da zahteva da deca pišu već u drugom razredu, i to je poželjno, jer na taj način deca dolaze spremnija u treći razred. Međutim, po zakonu, nastavnik ne sme ocenjivati pisanje pre trećeg razreda.
Uzrast na kome deca koja su paralelno učila engleski jezik, kako u školi dva časa nedeljno, tako i privatno, počnu sa lakoćom da govore engleski, najčešće jeste šesti razred, mada izuzetno talentovana deca koja puno vremena provode slušajući engleski kroz filmove ili na Youtube kanalu počinju sa lakoćom da se izražavaju i dosta ranije.
Važno je da roditelji ovo imaju na umu i da budu strpljivi dok iščekuju rezultate, kako truda svoje dece, tako i svoje finansijske investicije, jer je neminovno da će ih dete jednog dana obradovati kada ga budu čuli kako tečno i opušteno govori engleski jezik.