Najveći problem kod mikoplazma infekcija je što ne pokazuju simptome, barem u početku, usled čega zaražena osoba nije svesna posledica po zdravlje i mogućnosti prenošenja infekcije na partnera. Osim plućne mikoplazme koje se prenosi kapljičnim putem, ostale vrste mikoplazme prenose se seksualnim putem.
Mikoplazma infekcija je izrazito zarazna, pa se može preneti i ukoliko uopšte nije došlo do penetracije, dovoljno je intimno dodirivanje a osoba se može zaraziti i putem toaleta. Otuda je mikoplazma infekcija otkrivena i kod žena koje nisu bilo seksualno aktivne.
Prema do sada dostupnim podacima, čak 70% seksualno aktivnih ljudi ima ove bakterije. Međutim, samo prisustvo bakterija ne znači da će doći do razvoja infekcije. Najčešći okidač je pad imunološkog sistema ili drugi poremećaji zdravstvenog sistema.
Šta je mikoplazma i njene vrste
Mikoplazma su jednostavne bakterije, najmanji mikroorganizmi do sada otkriveni, ne mogu se videti ni pod mikroskopom i do sada je identifikovano oko 200 vrsta ovih bakterija. Uglavnom su bezopasne, a samo 5 vrsta je označeno kao potencijalno opasne po ljudsko zdravlje. To su:
-
Mikroplazma pneumoniae – plućna mikoplazma
-
Mikroplazma hominis – infekcije urinarnog i genitalnog trakta
-
Mikroplazma genitalium – genitalna mikoplazma
-
Ureaplazma urealyticum i
-
Ureaplazma parvum
Za mikoplazma bakterije karakteristično je da i nemaju ćelijski zid, zbog čega su slične virusima. Na njih deluje posebna vrsta antibiotika: aritromicin, dioksicilin, tetraciklin i fluorokinoloni. Ovi antibiotici uništavaju mikoplazma bakterije tako što zaustavljaju metaboličke procese u njima, odnosno sprečavaju njihov rast i razmnožavanje.
Kako prepoznati mikoplazma infekciju – mogući simptomi
Obzirom da kod mikoplazma infekcija simptomi često izostaju, potrebno je testiranje kako bi se infekcija potvrdila. Kada su u pitanju urinarne i genitalne mikoplazma infekcije, kod žena testiranje se obično vrši uzimanjem vaginalnog brisa ili brisa uretre. Kod muškaraca uzorak za testiranje se uzima brisom uretre a može se testirati i uzorak sperme ili urina.
Zavisno od vrste mikoplazma bakterija, ukoliko dođe do pojave simptoma, oni se mogu prepoznati:
-
Kod plućne mikoplazme kao upaljeno grlo, kašalj, groznica, umor i glavobolja.
-
Kod mikoplazme hominis kao bolovi ili napetost u donjem delu stomaka, pojačani vaginalni sekret, bolni intimni odnosi a mogu se javiti i mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja.
-
Kod genitalne mikoplazme kao bol tokom seksualnih odnosa, krvarenje iz vagine nakon odnosa, pojačan iscedak iz vagine, oticanje uretre (uretritis) kod muškaraca, peckanje prilikom mokrenja, iscedak iz penisa.
-
Kod ureaplazme kao pojačan, nagomilani sekret žućkaste boje iz uretre, gnojni iscedak iz penisa i crvenilo, a kod žena vodeni iscedak iz vagine, bol prilikom seksualnih odnosa, neprijatan vaginalni miris.
Kod oba pola mogu se javiti problemi sa oticanjem mokraće koji se javljaju u vidu bola prilikom mokrenja, osećaja peckanja i nevoljnog puštanja mokraće.
Posledice nelečenih infekcija
Upravo zbog čestog izostanka simptoma, testiranje na mikoplazma infekcije potrebno je uraditi barem jedanput godišnje bez obzira da li postoje zdravstvene tegobe jer posledice mogu biti ozbiljne.
Mikoplazma i ureaplazma infekcije mogu uticati na reproduktivno zdravlje i udružene sa drugim zdravstvenim tegobama dovesti do narušavanja plodnosti kod oba pola. U trudnoći posledice mogu biti veoma ozbiljne i dovesti do pobačaja ili prevremenog porođaja.
Ukoliko je trudnica zaražena genitalnom ili urinarnom mikoplazmom, infekcijom se može preneti i na dete prilikom porođaja.
Kada je u pitanju prevencija, jedina opcija su zaštićeni seksualni odnosi i upotreba kondoma. U lečenje mikoplazma infekcija, moraju biti uključena oba partnera. Za vreme terapije poželjno je uzdržavanje od intimnih odnosa i ponavljanje testiranja nakon određenog vremena.