Kategorije
Osnovci

Pismeni zadaci – istine i zablude

Pismeni zadaci su samostalni učenički radovi koji nastaju po nastavnom podsticaju. Iako je samostalnost učenika u izradi pismenih sastava u znatnoj meri ograničena i u skladu sa zadatom temom (podređena je smislu, opsegu i težištu teme), njihova stvaralačka sloboda podrazumeva punu samostalnost. Oni sami biraju građu i oblikuju sadržaj.

Između ostalog, cilj je da svoja zapažanja, misli i osećanja učenici umeju da iskažu tačno, slikovito, sažeto i uverljivo. U pismenim sastavima se stvaralački objedinjuju znanja i umenja sa više životnih i nastavnih područja.

Može li se naučiti pisanje pismenog zadatka iz srpskog jezika i kako napisati dobar pismeni zadatak? – pitanja su koja sebi postavljaju mnogi školarci. Veliki procenat dece, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi, smatra da ne može i ne zna da napiše dobar pismeni sastav. U nastavku teksta pokušaćemo da razjasnimo neke od učeničkih dilema, istina i zabluda, u vezi sa radom na pismenom zadatku.

Kako uspešno napisati pismeni zadatak?

Čarobna formula za uspešno pisanje literarnog rada ne postoji. Ne postoje rečenice, opisi, ni stilske figure koje sigurno vode ka najboljem radu i najvišoj oceni. Međutim, ovo ne znači da se pismenost ne može poboljšati. To se može učiniti vežbanjem određenih obrazaca, razmišljanjem o određenim temama i, naravno, čitanjem. Dakle, pisanje sastava je svojevrsno „zanatsko umeće“, a svaki učenik realizuje svoj literarni rad u skladu sa svojim individualnim i kreativnim stilom.

Učenike treba podsticati da tragaju za što zanimljivijim rešenjima tema o kojima pišu i da razmišljaju drugačije. Kada su u pitanju pismeni zadaci, cilj je da učenici izgrade svojstven, individualni stil pisanja.

Za svaki posao je potrebno vreme. Ponovno čitanje i (kasnije) ispravljanje rada pre konačne verzije veoma je bitno. Čak i velikim piscima potrebno je određeno vreme da bi njihovo delo bilo kvalitetno. Zabluda je da talentovani i dobri đaci mogu da napišu kvalitetan rad za petnaestak minuta. Dobar pismeni zadatak ne može se napisati za tako kratko vreme. Istina je, doduše, da talenovani učenici pismeni zadatak mogu da napišu brže i lakše. Međutim, vredni učenici, zahvaljujući upornosti i vežbanju pisanja, brzo mogu dostići vrhunske rezultate, te kvalitet i brzinu nadarenih učenika.

Takođe, nije neophodna posebna inspiracija da bi se valjano obradila zadata tema. Nadahnuće jeste poželjno, ono doprinosi originalnosti i kvalitetu sastava (baš kao i talenat). Ipak, od inspiracije je mnogo važnije da su učenici motivisani za pisanje sastava i ohrabreni da započnu, a biće motivisani ukoliko je tema jasna i mogućnosti  koje ona pruža dobro nagoveštene. Blagovremena i adekvatna priprema je takođe važna, posebno ako je reč o tematici podstaknutoj doživljavanjem književnih dela (književne teme) i obaveznom školskom lektirom.

Aktivno i pasivno vežbanje 

Umeće pisanja dobrog sastava najbolje se postiže vežbanjem. Čitajući knjige, učenici to čine na pasivan način. Ovo je jedan od najboljih načina za usvajanje određenih tehnika koje im mogu olakšati pisanje. Čitanjem, učenici će i nesvesno učiti leksiku, obogatiti svoj rečnik, usvojiti fraze i lakše izgraditi sopstveni stil. Omogući će im da brže i lakše pronađu rečenicu koja odgovara njihovim mislima i osećanjima i da njihov zadatak bude literarno bogatiji. Ovo, naravno, ne znači da treba da prepisuju rečenice i delove iz književnih dela. Pored čitanja, rečnik se poboljšava i razgovorima na časovima srpskog jezika, kao i stilskim i leksičkim vežbama.

Učenici za pisanje sastava mogu vežbati i aktivno. To će najboje činiti kroz pisanje sastava na izabranu temu, putem domaćih zadataka i pismenih vežbi u školi. Razmišljanje o različitim temama i postupcima njihove obrade je odlična vežba. Od koristi može biti i dopisivanje sa vršnjacima, što svakako predstavlja jednu od najzabavnijih vežbi. Iako se danas izgubio običaj dopisivanja putem pisama, učenici mogu biti kreativni i u svojim imejlovima i SMS porukama, gde svakodnevno mogu vežbati svoju pismenost.

Pismeni zadaci – ispravke u cilju poboljšanja pismenosti

Ispravke posle pismenog zadatka su veoma važne. Zabluda je da ispravka podrazumeva puko prepisivanje sastava ili ispravljanje samo onoga što je nastavnik obeležio. One takođe imaju za cilj poboljšanje pismenosti. Učenici treba da postanu svesni da uvek može bolje, te da i rečenice koje nastavnik nije podvukao mogu biti bolje napisane. Zabluda je da ispravka pismenog zadatka podrazumeva samo ispravljanje gramatičkih i pravopisnih grešaka.

U učeničkim pismenim zadacima pogreške, razumljivo, nisu veštački postavljene, za razliku od tekstova sa didaktički proračunatim pogreškama koje učenici zapažaju i otklanjaju. Greške nastale u pismenim zadacima su najbolji način da učenici vežbanjem na sopstvenim radovima obuhvate različit broj pravopisnih zahteva i pojedinosti koje su sponatano nastale. Za to se mogu motivisati i ako privremeno preuzmu ulogu nastavnika, te pregledaju i ispravljaju sopstveni sastav ili sastav drugog učenika iz odeljenja. Poželjno je i uzorno ispravljanje na tabli, pri čemu nakon svakog pismenog sastava, nastavnik može skrenuti pažnju učenicima na njihove najčešće greške i one koje se redovno ponavljaju (veliko slovo, znaci interpunkcije, pisanje rečce ne uz glagole, imenice i prideve, rimski brojevi i arapski brojevi – njihovo pravilno obeležavanje i pisanje itd.). Kada su u pitanju pismeni zadaci, tu se ne ocenjuje samo stil, već pismenost učenika uopšte, pa čak i rukopis, koji ne mora biti krasnopis, ali treba da bude čitak.

Na časovima srpskog jezika je svakom učeniku omogućeno da poboljša svoju pismenost. To se, naravno, ne čini samo kroz pismene zadatke i njihove ispravke. Da bi se napravio pomak u pisanju sastava, tome doprinose različite lekstičke, stilske i kontrolne vežbe. Između ostalog, to se čini i kroz ispravljanje domaćih zadataka. Sistematičan i kontinuirani rad u nastavi pismenosti je od izuzetnog značaja za uspeh učenika. Svi elementarniji oblici obuke (jezičke, pravopisne, stilske i pojedine govorne vežbe) predstavljaju sistematično pristupanje pismenom sastavu. Sva prethodna jezička, pravopisna i stilistička obučenost u funkciji je ispoljavanja toga znanja.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *