Činjenica da je posni meni daleko teže (a priznaćete i skuplje) pripremiti nego onaj uobičajeni koji nazivamo mrsnim, razlog je što se mnogi domaćini danas radije odlučuju za ketering nego da ovakvu trpezu pripremaju sami.
Tim pre, ako je u pitanju veći broj gostiju, nezavisno od toga da li je reč o verskim praznicima, opredeljenju da se slavlja koja se „padaju“ posnim danima – sredom i petkom organizuju u skladu sa postom ili, jednostavno, o pukoj želji da se za promenu ponekad gostima posluži isključivo posna hrana. Ili su možda u pitanju i domaćini i gosti koji spadaju u vegane odnosno vegetarijance.
Šta se podrazumeva pod posnom hranom?
psoni(dozvoljena je riba i ostali morski plodovi), mleko, mlečne proizvode i jaja – mrs, a ni bilo šta od alkohola (sem vina i to određenim danima, ukoliko je reč o verskom postu), čija se upotreba takođe isključuje u vreme posta.
Dozvoljena je upotreba biljnih mleka, na primer kokosovog, sojinog, pirinčanog i drugih, margarina koji je napravljen od biljnih ulja i bez ikakvih sastojaka životinjskog porekla, čokolade koja ne sadrži mleko, mleko u prahu i puter.
Na prvi pogled, zahvaljujući bogatstvu namirnica sa oznakom „posno“ koje nam se vrlo agresivno i sa posebnim oznakama, nude na rafovima marketa, čini se da je pripremiti posni meni nikad lakše. No, da li to „nikad lakše“ važi i kada je praksa u pitanju?
Ukoliko post kada su slave u pitanju ne praktikujete tek reda radi (nažalost, među novokomponovanim vernicima ima i baš takvih) i ako vam je cilj da u potpunosti, dakle bez ikakvih izuzetaka i gledanja kroz prste ovoj ili onoj namirnici, ispoštujete sva pravila posta, ne preostaje vam ništa drugo nego da sa puno pažnje čitate deklaracije na svakom proizvodu koji koristite, a posebno ono što je napisano najsitnijim slovima. Ili da, ukoliko se odlučite za ketering, od snabdevača zahtevate to isto.
Kada je ishrana bez namirnica životinjskog porekla u pitanju, podrazumeva se da oni koji je praktikuju imaju daleko više iskustva (i kada namirnice sami nabavljaju, a i u slučaju da naručuju ketering), pa u skladu sa tim i više zahteva. Neretko se, naime, od onih koji samo povremeno praktikuju post, čuju pitanja da li je ova ili ona namirnica posna, sme li se koristiti ovo ili ono (i to i nezavisno od onih verskih pravila vezanih za takozvani suvi post, post na vodi ili post uz korišćenje biljnih masnoća i ribe).
Izuzeci koji potvrđuju pravilo
Gde vrebaju opasnosti kada je u pitanju želja da izbegnemo svaki mililitar ili miligram nečega što je životinjskog porekla?
U rafovima marketa nalaze se i hlebovi (a većina hlebova je, kao što znamo – posna) koje su proizvođači, zarad lepog izgleda i fine korice, premazali pre ili posle pečenja, prelivom koji sadrži i mleko, makar u tragovima.
U tragovima može biti i mleka i jaja u mnogim proizvodima koji se izrađuju serijski, pa stoga na nekim deklaracijama takozvanih posnih proizvoda (na primer keksa) sitnim slovima to i piše, na kraju spiska sastojaka. Jednostavno, i pored, kako proizvođači tvrde, njihovog pribegavanja detaljnom čišćenju proizvodnih linija, u ovom slučaju prilikom prelaska s jednog – mrsnog, na izradu drugog proizvoda – posnog, oni ne mogu garantovati da se u sledećem, takozvanom posnom proizvodu, ne pronađe i malo mleka ili jaja.
Postoje i margarini kojima su dodati sastojci mlečnog porekla, zbog čega posebnu pažnju valja obratiti na njihovu deklaraciju. Želatin, koji se koristi za mnoge posne kolače, pravi se od životinjskih (krava i svinja) kostiju, kože i vezivnog tkiva – dakle, i te kako je mrsan. Isto kao, recimo, gumene bombone. Ukoliko sadrži kazein (osnovni sastojak mleka, čijim zgrušavanjem se omogućuje stvaranje sira) biljni kačkavalj ili biljni sir nisu posni. Tofu sir i sojino mleko, s druge strane, spadaju u posne namirnice koje možete uključiti u jelovnik.
Post u vreme slavlja
Svakodnevni post u vreme, recimo, dužih verskih postova ili redovne ishrane isključivo posnom hranom, naravno da se razlikuje od menija koji se bira za određene svečarske dane – na primer, slave hrišćana pravoslavne vere, Badnjeg dana ili Velikog petka, i kod pravoslavaca i kod katolika, kao i kod srede i petka kao posnih dana…
Ishrana koja isključuje hranu životinjskog porekla, naime, u velikoj meri podrazumeva i korišćenje namirnica što manjeg stepena prerade, one hrane koja nije u kutijama, konzervama, kesicama i ostalim vrstama pakovanja, već do krajnjeg korisnika stiže u izvornom obliku.
Svečarski karakter menija, pak, podrazumeva i korišćenje namirnica koje su spakovane u folije, kutije, kese i ostale oblike pakovanja, od već mlevenih oraha, maka i badema, preko konzerviranog kukuruza, paradajza, paprike, ostalog povrća i voća, margarina, biljnih sireva i kačkavalja, posnih čokolada i kesa, ratluka, suvog i kandiranog voća, kukuruznih i pšeničnih pahuljica…
Danas postoji nebrojeno mnogo fantastičnih recepata za posna predjela i jela od povrća, bez ribe i sa ribom, od ribe i ostalih morskih plodova, sa testeninom, pirinčem, raznim vrstama žitarica, a tek kada su hlebovi, peciva i kolači u pitanju – kraja im nema.
Katalozi koji sadrže posna jela i kolače prava su mala galerija umetnosti i umešnosti onih koji se bave keteringom i slobodno se može reći da je dovoljno pregledati ih pa da se osećate kao da ste svaki od tih delikatesa i probali. Šarenilo boja i oblika, bogatstvo ukusa, korišćenje raznih vrsta začina mnogo više nego kada se priprema mrsna hrana… sve to je skup karakteristika posnog menija koji se danas može nabaviti zahvaljujući keteringu. I pred kojim, već i na prvi pogled, svaki sladokusac zanemi. Toliko, da najčešće i zaboravi na ono pravilo posta – ne bi se smelo preterivati u konzumiranju.
I za sam kraj, ako ste iz našeg glavnog grada možemo vam predložiti rešenje – za ketering Beograd naša preporuka je Favorit i njihov posni meni.