Jesen donosi promene temperature, češći boravak u zatvorenim prostorima, povratak dece u vrtiće i škole, ali i povećanu koncentraciju različitih alergena u okruženju. Zbog toga nije neobično da dete u ovom periodu počne da kija, kašlje, ima zapušen nos ili suzne oči. Roditeljima tada često nije lako da procene da li je u pitanju virusna infekcija ili alergijska reakcija, jer simptomi mogu biti veoma slični.
Ipak, postoje određene razlike koje mogu pomoći da se lakše proceni šta je verovatniji uzrok tegoba. Važno je pratiti trajanje simptoma, prisustvo temperature, izgled sekreta iz nosa, opšte stanje deteta i okolnosti u kojima se tegobe pojavljuju.
Jesen donosi više virusa, ali i više alergena u zatvorenom prostoru
Tokom jeseni deca sve više vremena provode u zatvorenim prostorijama, gde se virusi lakše prenose, naročito u vrtićima, školama, igraonicama i drugim mestima sa većim brojem ljudi. Istovremeno, u domu se mogu nagomilavati prašina, grinje, dlake kućnih ljubimaca i drugi alergeni koji kod osetljive dece izazivaju kijanje, zapušen nos ili kašalj.
Zbog toga je u ovom periodu posebno važno redovno održavanje prostora u kojem dete boravi. Povremeno generalno čišćenje može pomoći da se ukloni veća količina prašine i potencijalnih alergena sa tepiha, nameštaja, zavesa, podova i drugih površina. Naravno, preterano korišćenje agresivnih hemijskih sredstava takođe može iritirati disajne puteve, pa je najbolje birati sredstva prilagođena domaćinstvima sa decom.
Redovno provetravanje prostorija i održavanje prijatne vlažnosti vazduha takođe mogu doprineti ugodnijem boravku u domu.
Kako najčešće izgleda virusna infekcija kod deteta
Virusne infekcije kod dece najčešće počinju relativno naglo. Dete može prvo imati curenje nosa ili bol u grlu, a zatim se pojavljuju kašalj, temperatura, umor i slabiji apetit.
Kod običnih respiratornih infekcija mogu se javiti:
- povišena telesna temperatura,
- zapušen nos,
- curenje nosa,
- kašalj,
- bol ili grebanje u grlu,
- glavobolja,
- bolovi u mišićima,
- umor i razdražljivost,
- smanjen apetit.
Sekret iz nosa na početku infekcije često je bistar, a kasnije može postati gušći. Sama promena boje sekreta ne znači nužno da je detetu potreban antibiotik, jer se to može dešavati i tokom virusnih infekcija.
Većina blažih respiratornih virusa prolazi u roku od nekoliko dana do oko dve nedelje, mada kašalj može potrajati nešto duže.
Koji simptomi češće ukazuju na alergiju
Alergijska reakcija najčešće nema nagli razvoj kao virus. Simptomi se mogu pojavljivati svaki put kada je dete izloženo određenom alergenu i mogu trajati nedeljama.
Tipični znaci alergije su učestalo kijanje u naletima, svrab nosa, svrab ili suzenje očiju i vodenast sekret iz nosa. Dete često trlja nos ili oči, što se kod obične prehlade javlja znatno ređe.
Kod alergija su česti:
- veoma bistar i vodenast sekret iz nosa,
- učestalo kijanje,
- svrab nosa,
- svrab i crvenilo očiju,
- suzenje,
- dugotrajna zapušenost nosa,
- povremeni suv kašalj.
Temperatura uglavnom nije prisutna. Dete najčešće ostaje aktivno, ima normalan apetit i ne deluje izrazito malaksalo.
Posebno je značajno ako se simptomi ponavljaju u određenom prostoru ili u približno isto doba godine.
Temperatura može biti važan pokazatelj razlike
Jedna od značajnijih razlika između alergije i virusne infekcije jeste temperatura. Alergije same po sebi uglavnom ne izazivaju povišenu telesnu temperaturu.
Ako dete uz kijanje, curenje nosa ili kašalj ima temperaturu, naročito ako je praćena slabošću, bolovima ili manjkom apetita, virusna infekcija postaje verovatniji uzrok.
Ipak, nije svaka virusna infekcija praćena temperaturom. Neki virusi izazivaju samo blagu kijavicu i kašalj, zbog čega može biti teško razlikovati ih od alergijske reakcije.
Zato temperaturu treba posmatrati zajedno sa ostalim simptomima, a ne kao jedini kriterijum.
Obratite pažnju koliko dugo simptomi traju
Trajanje tegoba često može pružiti veoma važan trag.
Kod virusne infekcije simptomi obično postepeno postaju izraženiji, a zatim počinju da se povlače. Kod alergija mogu trajati nedeljama ili se vraćati svaki put kada dete dođe u kontakt sa alergenom.
Na primer, dete može svakog jutra po buđenju kijati i imati zapušen nos, dok se tokom dana simptomi ublažavaju. To može ukazivati na prisustvo grinja ili prašine u posteljini i dečjoj sobi.
Sa druge strane, ako se nekoliko dana nakon boravka u vrtiću pojave curenje nosa, temperatura i kašalj, veća je mogućnost da se radi o respiratornoj infekciji.
Jesen je posebno izazovna za decu koja idu u kolektiv
Vrtići i škole predstavljaju sredine u kojima se respiratorne infekcije veoma lako prenose. Mala deca često dodiruju iste igračke, stavljaju ruke na lice i teško održavaju higijenske navike bez pomoći odraslih.
Zbog toga roditelji mogu imati utisak da se dete tokom jeseni stalno razboljeva. Jedna infekcija tek prođe, a već nakon nekoliko dana pojavljuje se nova.
Posebno su česte prehlade u prvim mesecima nakon polaska u vrtić. Sa vremenom dete dolazi u kontakt sa većim brojem virusa i njegov organizam razvija imunološki odgovor na različite uzročnike.
Kod alergične dece situacija može biti dodatno komplikovana, jer alergija može izazivati hroničnu zapušenost nosa, na koju se zatim nadoveže virusna infekcija.
Kućno okruženje može dodatno pojačati simptome
Tokom hladnijih dana prozori se ređe otvaraju, grejanje isušuje vazduh, a prašina i grinje duže ostaju u zatvorenom prostoru. Zbog toga se kod dece sklonije alergijama simptomi mogu pojačati upravo sa početkom jeseni.
Posteljinu je dobro redovno prati prema preporukama proizvođača, a dečju sobu provetravati nekoliko puta dnevno. Tepisi, plišane igračke, zavese i tapacirani nameštaj mogu zadržavati veliku količinu prašine.
Nije potrebno stvarati potpuno sterilno okruženje, ali redovna higijena i smanjivanje količine prašine mogu imati značajan uticaj na svakodnevni komfor deteta koje ima alergijske tegobe.
Kada je potrebno obratiti se pedijatru
Roditelji ne bi trebalo sami da pokušavaju da postave sigurnu dijagnozu ako simptomi traju dugo, često se ponavljaju ili postaju intenzivniji.
Pregled pedijatra posebno je važan ako dete:
- otežano ili ubrzano diše,
- ima visoku ili dugotrajnu temperaturu,
- deluje izrazito malaksalo,
- odbija tečnost,
- ima jak ili uporan kašalj,
- ima zviždanje pri disanju,
- pokazuje znake alergijske reakcije koji se pogoršavaju,
- ima simptome koji traju nedeljama.
Ako postoji sumnja na alergiju, pedijatar može preporučiti pregled alergologa i dodatna testiranja.
Kod dece koja imaju ozbiljno otežano disanje, plavičastu boju usana, naglo oticanje lica ili druge znake teške alergijske reakcije potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
San, ishrana i imunitet imaju važnu ulogu tokom jeseni
Roditelji često traže način da tokom sezone prehlada „ojačaju“ dečji imunitet, ali ne postoji jedno sredstvo koje može potpuno sprečiti virusne infekcije. Najvažnije je obezbediti detetu dovoljno sna, raznovrsnu ishranu, svakodnevno kretanje i boravak na svežem vazduhu kada vremenski uslovi to dozvoljavaju.
Ishrana bogata voćem, povrćem, proteinima i drugim hranljivim materijama doprinosi normalnom funkcionisanju organizma. Dodaci ishrani ne bi trebalo da budu zamena za pravilnu ishranu niti da se daju detetu bez potrebe i preporuke pedijatra.
Jednako su važne i jednostavne navike poput pranja ruku nakon dolaska iz vrtića ili škole, pravilnog kašljanja i kijanja u lakat i izbegavanja deljenja flašica ili pribora za jelo.
Praćenje simptoma najbolji je prvi korak
Razlikovanje alergije od virusne infekcije nije uvek jednostavno, posebno tokom jeseni kada se oba problema mogu pojaviti istovremeno. Virus češće prati temperatura, umor i postepen razvoj simptoma tokom nekoliko dana, dok alergiju češće karakterišu svrab, učestalo kijanje, suzenje očiju i dugotrajno prisutan bistar sekret iz nosa.
Roditeljima može pomoći da prate kada se simptomi pojavljuju, koliko dugo traju i da li su povezani sa boravkom u određenom prostoru ili kontaktom sa potencijalnim alergenima.
Ako tegobe ne prolaze, često se ponavljaju ili utiču na disanje, spavanje i svakodnevne aktivnosti deteta, najbolje je potražiti savet pedijatra. Pravovremeno prepoznavanje uzroka omogućava odgovarajući pristup i može značajno olakšati detetu jesenje mesece.